Период пандемије вируса COVID-19 оставио је дубоке последице на сектор туризма и угоститељства, који је у том тренутку био један од најпогођенијих. Услед затварања, ограничења и неизвесности, значајан број радника напустио је ову делатност и окренуо се стабилнијим изворима прихода. Тај талас одлива кадрова није био краткорочан – његове последице осећају се и данас. Туризам се постепено опоравља у погледу броја гостију и инвестиција, али се истовремено суочава са озбиљним недостатком људских ресурса, што постаје један од кључних изазова даљег развоја сектора.
Управо у том контексту, Иновациони бизнис центар Златибор спровео је свеобухватно истраживање које додатно осветљава стање на тржишту рада и потребе привреде. У тренутку када Златибор бележи континуирани раст као туристичка дестинација, резултати ове анализе отварају важно питање: ко ће носити развој у годинама које долазе?
Истраживање је обухватило 19 компанија из сектора туризма и угоститељства, а у анкети су учествовали власници, директори и менаџери – они који најбоље познају стварне потребе тржишта рада. Оно што се издваја као најснажнија порука јесте да више од 75% послодаваца има озбиљне потешкоће у запошљавању квалитетних радника.
Разлози су вишеслојни: од недостатка радне снаге и недовољне практичне обучености, до одлива кадрова у иностранство и изражене сезоналности пословања. Посебно је алармантан податак да чак 66% најтраженијих позиција припада сектору хране и пића – од конобара и кувара до менаџера у угоститељству.
Међутим, проблем није само у броју радника, већ у њиховим компетенцијама. Послодавци истичу да кандидати често долазе са дипломама, али без практичних знања и вештина неопходних за рад у реалним условима. Овај јаз између образовања и привреде директно утиче на квалитет услуге, али и на трошкове пословања, јер се терет додатне обуке пребацује на саме компаније.
Као најдефицитарније вештине издвајају се познавање страних језика, дигитални маркетинг, рад у хотелским системима, као и комуникационе и организационе способности. Поред тога, послодавци наглашавају важност личних особина – одговорности, радне етике, тимског духа и прилагодљивости, које се све ређе препознају код нових генерација радника.
Ипак, истраживање не доноси само дијагнозу проблема, већ и јасан правац решења. У отвореним одговорима доминирају четири кључне препоруке: више практичне наставе, развој дуалног образовања, директно укључивање привреде у креирање наставних програма и боља припрема младих за реално тржиште рада.
Најзначајнији налаз односи се на снажну подршку оснивању високошколске установе на Златибору. Чак 68% испитаника подржава оснивање високе школе хотелијерства, док значајан проценат види потенцијал и у туристичким и пословним студијама. Охрабрује и податак да је око половине послодаваца спремно да активно учествује у образовању будућих кадрова – кроз стипендије, праксу и директну сарадњу са институцијама.
Ови резултати јасно показују да Златибор стоји на прекретници. Са једне стране је растућа туристичка тражња, а са друге – потреба за системским решењем у области образовања. Управо у том простору налази се прилика за стратешки искорак који би могао да обликује будућност целог региона.
