Како се незаконито уписује земљиште ПК „Златибор“ и зашто се питање реституције користи за скретање пажње

Како се незаконито уписује земљиште ПК „Златибор“ – и зашто се питање реституције користи за скретање пажње

У јавности се последњих дана поново отвара тема земљишта у оквиру ПК „Златибор“, али се уместо суштинског правног проблема пажња усмерава на питање реституције, иако је реч о два одвојена процеса. Управо због тога важно је јасно указати на чињенице, законске надлежности и правну природу спорних уписа.

Пре свега, треба истаћи да „Мрежа за реституцију“, која се оглашавала поводом овог питања, није државни орган нити институција са јавним овлашћењима. Реч је о удружењу грађана које делује у области заштите права бивших власника, али које нема надлежност да одлучује у управним поступцима. Сам поступак реституције спроводи Агенција за реституцију, у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, док јединице локалне самоуправе немају обавезу пописивања имовине за реституцију, нити воде поступке у тој области.

Општина Чајетина никада није спорила права законских наследника на враћање имовине или обештећење, нити је на било који начин онемогућавала остваривање тих права. Напротив, реч је о правима која се остварују искључиво у законом прописаном поступку пред надлежним државним органом. Управо зато није правно основано повезивати реституцију са засебним проблемом покушаја приватизације пољопривредног земљишта у оквиру ПК „Златибор“, нити за то теретити локалну самоуправу.

Посебно је важно нагласити да се у случајевима када је некадашње пољопривредно земљиште у међувремену пренамењено у грађевинско, не може говорити о оштећењу наследника. Напротив, у складу са законом, имовина се враћа у стању и правном режиму у ком се налази у тренутку одлучивања, осим ако закон не прописује другачије. То значи да евентуална промена статуса земљишта из пољопривредног у грађевинско иде у корист бивших власника, односно њихових наследника, јер се тиме вредност имовине значајно увећава. У случају Златибора, такво земљиште данас има далеко већу тржишну вредност него у тренутку одузимања, па су тврдње да се реституцијом наследници оштећују неосноване и правно неутемељене.

Суштински проблем, међутим, лежи у начину на који се врше уписи права на непокретностима у корист ПК „Златибор“. Према доступним наводима, такви уписи се спроводе на основу података из старих земљишних књига, путем евиденција катастра непокретности, без постојања правно ваљаног основа у смислу важећих прописа. Закон о државном премеру и катастру јасно прописује да се упис права у катастар може вршити искључиво на основу исправа које представљају валидан правни основ за стицање, пренос или ограничење права својине, као што су уговори, судске одлуке или решења надлежних органа. Истовремено, начело законитости и поузданости катастра подразумева да подаци морају бити засновани на истинитим и правно провереним чињеницама, а не на историјским евиденцијама без одговарајуће правне верификације.

Поред тога, Закон о општем управном поступку обавезује надлежне органе да потпуно и правилно утврде чињенично стање и да одлуке доносе на основу законитих доказа. Уколико то није учињено, сваки упис заснован на непотпуно утврђеним чињеницама и без ваљаног правног основа доводи се у озбиљну сумњу са становишта законитости.

Кључно правно питање у овом случају јесте и да ли је ПК „Златибор“ спорно земљиште стекао уз накнаду или без накнаде, јер је то одлучујући услов за закониту конверзију права коришћења у право својине. Закон о планирању и изградњи предвиђа да је конверзија без накнаде могућа само ако је земљиште претходно стечено теретним правним послом. Уколико такав основ не постоји, конверзија је могућа искључиво уз плаћање накнаде, под условима прописаним законом. Према наведеном, ПК „Златибор“ не располаже валидним доказима да је право на овом земљишту стечено уз накнаду, а позивање на старе земљишне књиге не може представљати довољан и законит основ за конверзију. Терет доказивања у овом случају лежи управо на ономе ко право потражује, док је надлежни орган дужан да у потпуности и правилно утврди чињенично стање.

Уколико се не докаже да је земљиште стечено уз накнаду, свака конверзија без накнаде, као и накнадни упис права својине у катастар непокретности, представљали би поступање супротно закону и као такви морали би бити поништени. Управо због тога неопходно је хитно преиспитати све извршене уписе у корист ПК „Златибор“ који су засновани на подацима из старих земљишних књига без ваљаног правног основа, поништити незаконита решења донета у таквим поступцима и спровести нове поступке уз потпуно утврђивање чињеничног стања и доследну примену важећих закона.

Извор: Општина Чајетина

Related Posts